Friday, March 27, 2015

MUDROST ZRELIH GODINA


* Mudrost dolazi s godinama. Međutim, ponekad godine dođu same.

* U mojim godinama više mi ne smeta ako mi misli nekuda odlutaju, jedino se bojim da se ne vrate.

* Ako ti se ustajanje iz kreveta čini kao dizanje utega, znači da si došao
u zrelo doba.

 * Sagneš se da zavežeš cipelu, a onda se upitaš - što bih još mogao uraditi kad sam već dolje?

 * Srednje godine su životno razdoblje kad kupite prozirnu spavaćicu, a onda  vam padne na um da više ne poznajete nikoga tko bi kroz nju nešto vidio.

* Ne jedite zdravu hranu - u vašim godinama organizmu su potrebni svi
dostupni konzervansi.

 * U visokim godinama materija odnosi pobjedu nad duhom, duh bi još htio, ali višak kilograma ne da.

 * Mladost gleda u budućnost, starost gleda u prošlost, srednje doba gleda u ogledalo i ne vjeruje svojim očima.

* Suština života je u sedmom padežu - mladi pitaju s kim, a stari s čim.

Thursday, March 26, 2015

Vladislav Petković Dis: Možda spava




Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,

Pesmu jednu u snu što sam svu noć slušao;
Da je čujem uzalud sam danas kušao;
Kao da je pesma bila sreća moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za buđenja moć;
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se kreće u umrlu noć.
U snu svome nisam znao za buđenja moć.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oči neke,  nebo nečije,
Neko lice, ne znam kakvo, možda dečije,
Staru pesmu, stare svezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il’ te oči da su moja duša van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja noćas snih;
Ne sećam se ničeg više, ni očiju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oči, da su baš one
Što me čudno po životu vode i gone;
U snu dođu, da me vide šta li radim sam...
Ali slutim, a slutiti još jedino znam:

Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad
I te oči, i tu ljubav, i taj put sreće;
Njene oči, njeno lice, njeno proleće
U snu vidim, ali ne znam, što ne vidim sad.
Da me vide, dođu oči, i ja vidim tad:

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveća,
Što me gleda, što mi kaže da me oseća,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili počiva;
Ne znam zašto nju i san i java pokriva;
Mozda spava, i grob tužno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa očima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, neviđena, njena lepota;
Možda živi i doći će posle ovog sna.
Možda spava sa očima izvan svakog zla.

Tuesday, March 24, 2015

Dragoljub Zarković: Vučić na suvom – Godišnjica pobede kao uvod u godine poraza

Hajde da cujemo, sta cujemo - procitamo, crno na bijelo, i onu drugu Srbiju, koja uvijek nastoji da bude prva Srbija. Ona koja iz pozadine vlada. To je, da se podsjetimo ona Srbija koja svojim "belim listicima" srusila jednu vlast i dovela drugu, da vidi kako to ta druga radi. 
A sada: kuku - lele!
Ne valja - menjaj!
Da budem iskren, predaleko sam da bih imao svoj sud. A i sta bi vrijedilo?!

****************************


Kad najmoćniji čovek u državi pretpostavi princip lojalnosti principu 
odgovornosti onda tu nešto nije u redu. Tako je Aleksandar Vučić, alfa i omega svake delte u Srbiji, amnestirao unapred od odgovornosti ministra odbrane i ministra zdravlja od tragičnih posledica pada vojnog helikoptera sa četiri člana posade, dva medicinska radnika i nesrećne petodnevne bebe kojoj je trebalo spasiti život.
Nema više te komisije koja će razmatrati njihovu ulogu u toj ljudskoj drami, jer je premijer rekao da ga, istina, o tome niko ništa nije pitao, ali da bi i on poslao helikopter da ga je neko nešto pitao. Amin, carska se ne poriče, posebno u noći kad čitava brigada ide da lepi plakate kojima se slavi godišnjica biblijskog pretvaranja vode u vino – postojanje PV umesto PPV-a.
Pobedio je ubedljivo na izborima od pre godinu dana. A sudeći po anketama, podrška Vučiću i dalje raste, samo što on, čini mi se, bolje od anketara zna da je to zenit njegove popularnosti i počinje da gubi nerve što se političarima događa kad u trkama dužim od sto metara počnu da gube dah.
To je loše za Srbiju: apsurd je očigledan, čovek s toliko moći postaje nesposoban da se racionalno ponaša. Njegovo veličanje pilotsko-ministarskog podviga zato što su spasavali bebu, bez imena u trenutku drame, bez obzira na to što je, po njemu, bila nevećinske veroispovesti, nije toliko izraz hladnog beščašća (sudeći po imenu i prezimenu glavnog pilota, i ovaj je pripadao toj feli, kao i lekar iz Novog Pazara), već očajnički pokušaj da od greške u proceduri, ili, pak, od banalnog kvara na dotrajaloj mašini, napravi podvižništvo.
Ništa neljudskije nije se dogodilo tokom Vučićeve karijere. Dete od pet dana je dete, kao što je i onaj mali koga je Vučić prtio kroz smetove Feketića bio Albanac, a ministri su odrasli ljudi, bez obzira na ispovest, i odgovaraju javnosti Srbije koja bi nakon istrage trebalo da dozna ponešto o njihovoj objektivnoj ulozi u ovom događaju.
Potreba da budu amnestirani pre roka nije potreba nikog drugog do samog Vučića i to pokazuje stepen njegove zastrašenosti od dana koji dolaze. Nije, premijeru, pad rejtinga najgora stvar koja se nekom može dogoditi. Događa se to i silnijima. Uostalom, neka pita Tonija Blera. Ja verujem da njegove bojazni počivaju na časnijim motivima: ako on izgubi, pašće s njim cela garnitura dosta smešnih likova koje je on instalirao, ali nisam mu ja kriv što su to njegovi pajtosi koji s njim tobože dele žar političke borbe, a gledaju da na toj vatri zarade nešto. Što brže i što više.
Nesumnjivo je da Aleksandar Vučić ima kapacitet da dobije i naredne izbore. Kad god da budu organizovani. Ali ima i kapacitet da uništi redovne procedure. Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenju i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverilo protiv njega.
U narednoj fazi nudiće nam i DNK analizu. Samo da ne počne da dokazuje da mu je raspored hromozoma – radikalan.
(Vreme)

Monday, March 23, 2015

MM.: Slicice iz Banjaluke


 Akademija pedagoska, pardon, nauka
 Antifasisti pod suncem
 Bojica han
 Dom JNA, davno
 Dom JNA, jos davnije
  Duciceva ulica
Na tabli grb
 Posta 3
 U parku balon
Zupna crkva

Sunday, March 22, 2015

Dragan Banjac: Mačak i goveđa glava


Prvih dana marta srpska i okolna javnost dobro se zabavljala nad izjavom srpskog predsjednika Tomislava Nikolića jer je, kako narod voli da kaže, lupio a potom ,,oborio“ sajt na kome je objavljen njegov najnoviji biser. Predsjednik Srbije reče kako nije u stanju da ostavi komentar na društvenim mrežama jer ne može da ih dobije telefonom… ,,Znate, društvene mreže služe za kritiku. Ja još nisam video društvene mreže, izuzev organizovanih, koje bi hvalile. Čak i ove koje kritikuju su organizovane. Pošto ponekad sedim sa prijateljima i kažem: Hajde da damo negde neki komentar, i uopšte ne možemo da dobijemo telefonski kontakt kada se kaže šta želiš da kažeš“, izjavio je gostujući (3. marta) u emisiji ,,Upitnik“ na RTS.
Nije mu prvi put. Polažući vijenac na Spomenik neznanom junaku 9. maja 2013. master Toma je u knjizi utisaka odao počast onima koji su ,,savladali beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke“, iako je spomenik, djelo Ivana Meštrovića, postavljen 1938. godine. ,,Ako ste vi mogli da savladate… možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali život“. ,,Vukovar je bio srpski grad i zato se u njega Hrvati nemaju zašto vraćati“ (Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2012), ,,U Srebrenici se nije desio genocid… Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja. (Corriere della Sera, 2012), ,,Hrvati znaju da je zločin počinjen u ‘Oluji’ strašan, da će ih gristi dok su živi, ali slave što niko nije kažnjen za to. To je narod na pogrešnom putu, narod koji bi sada možda streljao svoje pojedince koji mu kažu - stanite, ljudi, pa to je bio zločin“. (Kurir, 2012),
,,Haški procesi vode se u ime najviših humanitarnih vrednosti, a danas su one izražene u takozvanim ljudskim pravima“. (Govor u GS UN 2013), ,,Tada sam rekao da kao četnički vojvoda moram uvek ostati četnik i da ću, ako me neko nekad ponovo pozove, ponovo braniti Srbiju“. (Jutarnji list, 2012)…
Slaviša Lekić, nesumnjivo najbolji srpski novinar nakon odlaska sa scene velikana - Juga Grizelja, Aleksandra Nenadovića, Jurija Gustinčiča, Miroslava Radojčića, Dragana Markovića… dugo sakuplja građu o liku iz Bajčetine. Godinu dana pošto je Tomislav uzjahao na prijesto(l) objavio je knjigu ,,Zamlaćivanje – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“ koja je najbolji svjedok vrtoglavih zaokreta četničkog vojvode. ,,Nisam završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu“, „Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju“, „Svake noći sanjam Veliku Srbiju“. Lekić mu od početka mandata na Tviteru broji dane. Na dan promocije knjige zapisao je: ,,Osvanuo je 365. dan a još se pitam: kako je Srbija izabrala ovakvu zamlatu!“
Ispraćajući svog voljenog i poštovanog Vojislava Šešelja u Hag 23. februara 2003. Tomislav je u svojstvu zamjenika šefa radikala rekao: ,,Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića – recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom“. (Đinđić je ubijen 12. marta iste godine). ,,To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi“, ,,Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleskim kad ne mogu da sastavim misao“, ,,U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom“…
Taman kad sam pomislio da ovdašnjem predsjedniku zakačim onu narodnu – za mačka je velika goveđa glava, sjecnu me biser ,,halo fejsbuče“ i, još više, vijest od petka – Nikolić protektor EANU. Nije SANU, nego domaći prevod Evropske akademije nauka i umjetnosti (Academia Scientiarum et Artium Europaea - Salcburg) koja kani da Nikolića primi u krug protektora. Ugledna naučna ustanova osnovana je prije nekoliko vjekova, pardon 1990. godine, od strane bečkog nadbiskupa krdinala Franca Keniga, politikologa Nikolausa Lobkovica i hurirga Feliksa Ungera, a prije Nikolića u društvo protektora uknjiženi su austrijski i makedonski predsjednici Hajnc Fišer i Đorđe Ivanov, Karlos Papuljas, Ivo Josipović... Povodom dodjele jedne nagrade Franji Tuđmanu u Rimu napisano je da je istu prije njega dobio i Vili Brant. Sve se, poprilično, izmiješalo. Ipak, naš kolo vodi, lupa li ga lupa. I niko da mu, onako crnogorski, kaže ,,Miči se, čoče!“ Znam i zašto: liči na ovdašnju većinu.


(Dragan BANJAC je dopisnik Pobjede iz Beograda)

Saturday, March 21, 2015

21. mart - Dan down syndrom-a


Autizam ili down syndrome je najrasireniji oblik poremecaja hromozoma. To je geneticka bolest izazvana prisustvom trece kopije hromozoma 21. Uzrokuje usporen fizicki razvoj, karaktristican izraz lica i umjeren do znatno usporen  psihicki razvoj. Prosjecni IQ mladih sa ovim sindromom je 50, sto je ekvivalentno mentalnom uzrastu od 8-9 godina. Ali IQ znatno varira od slucaja do slucaja. Jedna od hiljadu rodjenih beba u svijetu se radja sa nekim od oblika ovog sindroma.


Nekada su djeca rodjena sa ovim sindromom bila prepustena samo roditeljima i porodici. Na srecu, jedan od dostignuca svijeta koji se svakim danom razvija je i organizovana briga i pomoc djeci i odraslima sa autizmom.

Medjunarodna organizacija down sydroma, Down Syndrom International, je proglasila 21. mart danom tog syndroma. 21 po hromozomu 21 i treci mjesec po trecoj kopiji tog hromozoma. Danasnji dan je posvecen onima koji boluju od ovog sindroma, njihovim roditeljima i porodicama, svim onima koji su svoj zivot posvetili pomoci onima koji imaju bilo koji oblik ovog sindroma.


Potaknuta velikom zeljom da pomaze djeci sa ovim sindromom nasa kcerka Bojana je zavrsila visu skolu za njegovatelje. Uz nju smo i mi ucili detalje koje do tada nismo znali i na neki nacin se, uz nju, priblizili onima koji zive sa ovim sindromom, porodicama i ustanovama. Kada se zaposlila nasa se Bojana vracala kuci sa dogadjajima i pricama dozivljenim tog dana. Entuzijazam i ljubav koji je ona pokazivala bili su ogromni. Znali smo imena njenih ucenika, njihove osobine, znali sta rade i ko su roditelji. Radovali se, zajedno s njom, svakom malom napretku njenih ucenika. Pricala nam je i o razlicitom pristupu u razlicitim skolama u kojima je radila. Bila je protiv bilo kakve upotrebe prisile ili sile koju je iskusila u nekim od tih skola. Napustala skole gdje se ta sila, u nekim situacijama, primjenjivala. Patila zajedno sa tom djecom. Dolazila uplakana. Postala depresivna. Bila suvise emotivna. Pocelo je sve to da utice i na njeno zdravlje. Pokusavala je da nesto promijeni u pristupu, bila neshvacena i na kraju - izgorila. Kad su je uslovili da djecaka sa tezim oblikom autizma, u trenutku kada se on moze tesko kontrolisati, veze i zatvori u posebnu prostoriju - rekla je sta misli i napustila posao. Napustila ga je kad je shvatila da njen blazi i humaniji pristup nema podrsku. Nakon sedam godina u toj oblasti  shvatila je da je suvise emotivna i da njeno zdravlje slabi. Da bi ga sacuvala odlucila je da promijeni struku. Upisala drugi fakultet, zavrsila ga i danas radi u kancelariji. Ali mislim da ona i dalje duboko u sebi voli posao koji je nekada radila. Jer, cini mi se, ko se jednom posveti djeci sa down syndromom on tesko izlazi iz toga.
Evo, napisao sam ovih nekoliko rijeci da nas sviju podsjetim na danasnji dan, na ovu divnu djecu kojima je priroda usporila razvoj, ali im je dala neke druge predivne osobine -  zahvalnost, ljubav, upornost, uzivanje u malim stvarima...


Thursday, March 19, 2015

IZ SJEĆANJA MAJE DIZDARA


Zbog svojih stihova jedrih od snage, zrelih od misli, pjevnih od muzike, svježih od jezika, Makovo djelo nije više njegovo nego naše, a on - umrije a mrtav nije. Postao je jedna od nezaboravnih vrijednosti ove zemlje – nako smrti Maka Dizdara zapisao je Meša Selimović.
Makov najmlađi sin Majo u svojim sjećanjima izvukao je iz sjene neke detalje vezane za život velikog pjesnika I njegovu porodicu.
Vjenčanje
Iskoristivši ratnu pometnju, mladi ljubavnici su odlučili da ona bude 'ukradena’, kako se to nekada radilo kada bi roditelji bili protiv braka. Vjenčao ih je kadija. Jedan kum bio je Adil-beg Zulfikarpašić, Makov i Senin prijatelj, a drugog su, u žurbi, pokupili na ulici, pa je ostalo nezabilježeno o kome se radi. A kako je tada bio običaj da kadija pita mladu koliko novca traži ukoliko je ‘ćo'jek pušća’, to jest ako se rastave, mama je pitala koliki je najmanji ‘mehr’ (vjenčani dar). Kadija je rekao da je najmanji ‘mehr’ pet dinara (koliko je tada koštalo nekoliko jaja) i moja je majka tako odredila vlastitu ‘otpusnu vrijednost’, duboko ubijeđena da se Mak i ona neće nikada rastati. Bila je potpuno u pravu...
Nakon vjenčanja, zaljubljeni mladenci unajmili su sobu kod neke Mađarice, opet u Ferhadiji. Tu je mama počela učiti i mađarsku kuhinju; već je znala skuhati sva bosanska jela, a kasnije je savladala i dalmatinsku kuhinju.
U ratu, 1942. godine, rodio se moj najstariji brat Faruk, koji je u kućnim i prijateljskim krugovima uvijek bio Murkel. Tajna ovoga imena leži u knjizi nekog njemačkog pisca, kojeg je mama čitala tokom trudnoće. U tim ratnim danima živjeli su sasvim oskudno od tatine činovničke poštanske plaće, a u knjizi koju je mama čitala dešavala se slična situacija: mladi bračni par dobiva sina i daje mu ime Murkel. Ganuta sudbinom likova iz knjige, ona je tada rekla: Ako bude sin, dobit ćemo i mi našeg Murkela. Tako je i bilo, ali samo u krugu porodice i prijatelja. Jer, mamino ime za prvog sina nije prošlo kod kadije, kod kojeg se tada registriralo rođenje, pa je Murkel zvanično u knjige upisan kao Faruk.
I moj drugi brat Enver rođen je u u ratu, tačnije 1944. godine. Rađati djecu usred ratne neizvjesnosti prilična je hrabrost, ali takav čin govori o entuzijazmu mladog bračnog para, koji je usprkos svemu vjerovao u budućnost. Moguće je da rođenje drugog sina bračnog para Dizdar kazuje još nešto o mojoj majci. Možda je pristanak na rođenje drugog djeteta na izvjestan način kapitulacija njenog krajiškog buntovničkog duha. Jer, mama se po rođenju Murkela pokazuje kao revolucionarni anarhista, i odjednom otkriva svoju pravu prirodu, skrivenu ispod naoko mirnog i nasmijanog lica. Puca od bijesa zbog Makove indolencije i straha, nezadovoljna je što se njen muž ne uključuje u rat, javno mu u lice kaže da je kukavica, nemajući pojma ko je i šta je čovjek s kojim dijeli sudbinu, brak i djecu... Držeći jednogodišnju bebu Murkela u rukama, mama 1942. godine zahtijeva da ide u partizane, traži da bude mitraljezac, ali je na adresi na koju se
javlja sa osmijehom odbijaju... Šokirana je kad kasnije čuje koliko je puta spavala na bombama koje je Mak skrivao pod njihovim bračnim krevetom...
Majo Dizdar

Wednesday, March 18, 2015

KAKO KOMENTARIŠETE IDEJU DA GORAN BREGOVIĆ POSTANE AKADEMIK


Matija Bećković, književnik i akademik
Gorana Bregovića odavno tretiram kao člana SANU, iako to formalno nije. Ne da je najzad došlo vreme za to, već je i prošlo.

Ivan Jevtić, kompozitor i akademik
Pre svega, u odeljenju kojem bi pripao Goran Bregović su slikari, kompozitori i arhitekte, vrhunski stručnjaci visokog obrazovanja. Ne može akademik da bude neko ko ne ume da piše note. Potrebno je da se prekine naša praksa da se ljudi bave tuđim poslovima. Instrumentalisti, izvođaču, estradnom umetniku nije mesto u SANU. Bregoviću svaka čast za sve što je postigao i stvorio...

Igor Brakus, novinar
Brega akademik? A ja? Zašto mene niko nije predložio? Zaslužio sam da postanem akademik taman koliko i Goran Bregović. Skandal!

Petar Popović, rok kritičar
Nove članove predlaže muzičko odeljenje SANU, ta inicijativa ne može da dođe od građana tako da ni ja ne mogu biti kompetentan. Kad razmislim, Srbija za čoveka koji je promenio njen zvuk u svetu, koji ima dva počasna doktorata, a počasni je građanin šest gradova sveta - ništa nije učinila. Doduše, nije ga ni kaznila jer neki mu i zameraju te promene koje je izvršio. Ali kad pogledate, i ratne zločince rehabilituju... Jednostavno, postoje ljudi koji su pozvani da o tome odlučuju.

Ivana Stefanović, kompozitorica
Predizborne spekulacije u vezi sa SANU su neprijatna stvar i ja ne bih učestvovala u tom izvikivanju imena. Zna se procedura. Samo u slučaju da se pojavi ime Gorana Bregovića kao kandidata, to bi se moglo komentarisati, ali bio bi to priličan presedan jer se tako nešto do sada nije događalo. Granice su vrlo restriktivne ni najveći izvođači nisi članovi Akademije, već samo kompozitori umetničke muzike. Tako nešto može da se dogodi samo ako SANU menja svoje procedure za izbor članova koje sama predlaže. Sve je to odgovornost same Akademije, niko drugi u tome ne učestvuje i ne treba da učestvuje.


(Danas)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...