Tuesday, November 25, 2014

O hrani


"Kad si najbolji u jelu i piću, ne možeš biti najbolji više ni u čemu drugom."
(Henry IV francuski)

"Čini se da je glavni postulat nutricionista: ako ima dobar ukus, loše je za zdravlje."
(Issac Asimov)

"Novo britansko istraživanje pokazalo je kako 9 od 10 ispitanika voli čokoladu. Deseti laže."
(Robert Paul)

"Jedini način da očuvate zdravlje je da jedete što ne želite, pijete što ne volite i činite stvari koje radije ne biste."
(Mark Twain)

"Niko na svetu nije hrabriji od čovjeka koji se zaustavi na jednom zrnu kikirikija."
(Channing Pollock)

"Omiljena životinja mi je - šnicla!"
(Fran Lebowitz)

"Nikad nisam upoznala čokoladu koja mi se nije svidela."
(Deanna Troi)

"Kažu da je crveno meso štetno, ali moram priznati da nikad nisam vidio tigra koji izgleda bolesno."
(Chi Chi Rodriguez)

"Sve što jedem, neki lekar je proglasio smrtonosnim otrovom, a sve što ne
jedem je proglašeno neophodnim za život. Ali ja eto živim i dalje."
(George Bernard Shaw)

"Sladoled je toliko sjajan da je šteta što nije ilegalan."
(Voltaire)

"Kvalitet hrane u restoranu obrnuto je proporcionalan veličini posude za biber."
(Klotzov zakon)

"Što ste stariji, to je teže smršaviti. To je zato jer se vaše telo i vaša mast čvrsto sprijatelje."
(Nepoznati autor)

"Jedna od većih životnih tajni je kako kilogram slatkiša može ugojiti ženu za dva kilograma."
(Nepoznati autor)

"Djavo je učinio kažnjivim sve u čemu uživamo u životu. Ili nam pati zdravlje, ili duša, ili se debljamo."
(Albert Einstein)

"Nisam se borio da dođem na vrh hranidbenog lanca, kako bih postao vegetarijanac!"
(Anoniman autor)

"Možete reći da ste snažni ukoliko ste u stanju razlomiti čokoladu u
komade vlastitim rukama, a posle toga pojesti samo jedan komadić."
(Judith Viorst)

"Najopasnija hrana je torta. Svadbena."
(Američka izreka)

Monday, November 24, 2014

MM:Sopot objavio novi spot



Regionalno afirmisan banjalučki bend "Sopot" je promovisao novi video spot "Beskonačnost" sa svog posljednjeg albuma "Sopotnik" (‘Koliba’ Banjaluka, OK Fest). Na promociji, u petak 21.XI zadovoljna publika je u banjalučkom KSET Pubu mogla čuti i akustičnu verziju pjesme. Muzička poruka spota "Beskonačnost je povezana s nedirnutom prirodom nacionalnog parka Sutjeska gdje je snimljen materijal.

Parkić šalje čestitke bendu i autorima spota!

Sunday, November 23, 2014

S(p)retan covjek - Bandic

Ko je s(p)retan ni u cenifi nije gladan. On i iz zatvora izlazi punih ruku

Saturday, November 22, 2014

Tanja Šljivar: TRI ŽENE

Mario nastavlja sa otkrivanjem mladih banjaluckih talenata. 
Ovog puta, uz kratak komentar, predstavlja nam Tanju Šljivar:
"Tanja je jedna posebna djevojka, nadarena, bivsa Ljiljina ucenica.
Saljem jednu njenu kratku pricu. Moze?"
Moze.
A sta vi kazete?
*************************************************

Tri žene sjede u frizerskom salonu. Tri majke sjede u frizerskom salonu. Tri supruge sjede u frizerskom salonu. Tri frizerke sjede u neprivatizovanom salonu bez mušterija, koji nema nikakve šanse u poređenju sa ekskluzivnim, novootvorenim frizerajima sa frizerima koji su se školovali u Londonu.
Tri žene jedu tri kesice grickalica. Časovnik pokazuje tri sata. Još malo pa je kraj radnog vremena. Dvije žene jedu flips sa kikirikijem, poznatiji kao smoki, a jedna jede hrskave krompiriće prepržene na ulju poznatije kao ''čips''. Dvije žene misle na obaveze koje ih čekaju kod kuće, na muževe i njihova milovanja, na nedovršen ručak, na dječiju zadaću koju i same teško razumijevaju. Ali da ne bi izgubile od važnosti u očima djeteta prave se da sve znaju i rješavaju marljivo zadatke, bez obzira na konačno rješenje. Jedna žena ne misli. Tri ruke stoje u kesicama čekajući da stave novi zalogaj grickalica u halapljiva usta, dok još nisu sažvakane sve iz prethodne ture. Tri para vilica žvaće. I nepoznat broj zuba obavlja istu funkciju žvakanja.
Sredovječan čovjek u tamnom kaputu ulazi u frizerski salon. Prva žena mu želi dobar dan, druga mu pomaže da se raskomoti, a treća počinje da ga šiša. Baš kad je svako od njih utonuo u misli ili besmisao, treća žena uze britvicu i zareza mušteriju po vratu.  

(‘’Ja sam priča’’, Banjaluka, 2009.)

Friday, November 21, 2014

Јован Ћирилов: Ja



Јован Ћирилов писао је за НИН скоро 30 година. Његова Реч недеље била је међу најчитанијим рубрикама у нашем листу. У броју од 4.децембра ове године, уз НИН, читаоци ће добити на поклон књигу Реч недеље, са избором колумни Јована Ћирилова. Последњу реч недеље, која је пред вама, написао је са жељом да се објави након његове смрти.

Једног ја мање је на свету. И то мога ја. То сви други знају, осим мене који више не постојим. Лакше је не постојати, него постојати. Тело је једино станиште сваког ја, али телу није лако што у њему пребива једно ја. Ја мучи тело, а и тело мучи – ја. Они су у грчевитом загрљају док постоје. Ја је свесно да не може без тела, а тело не зна ништа. Оно просто постоји не због ја, али као да је ту због ја.

Откако је људског рода, било је безброј непоновљивих ја. Свет постоји док га једно ја самосазнаје. И кад њега нема, као да нема ни света. А има га. Колико је за нашег живљења отишло разних ја из живота, и свет је наставио да постоји без тих ја. То је довољан доказ. Ево, мене више нема, а свет постоји.
Аз буки вједи је почетак црквенословенске азбуке. А Б В … „Аз буки вједи“, нису то само слова, него имају значење : „Ја слова знам“.

Ја је сродно са хеленским и латинским ego, готским ikk, немачким ich, литванским aš и хетитским ukka. Није случајно да је реч која означава сопство тако кратка. Као да је у тој краткоћи усредсређена сва суштина самопостојања, тврдо језгро непорециве егзистенције. Јер животно постојање док траје је апсолутно. Не може човек истовремено и да јесте и да није. Круни се његова грађа, али живљење као живљење је у једном тренутку дато у свој својој пуноћи и јединственој непоновљивости, без колебања између бића и ништавила.

( Iz NIN-a)

Thursday, November 20, 2014

Ljubomir Živkov: Poniženi i uvređeni



Otkako sam ja popustio u izveštačkom ritmu, Srbija i
 mi kao njezina dečica uvređeni smo 174 puta, što od neodustajnih dušmana, što od naše braće: Evropska unija je u nastupu milosrđa ukinula sankcije pravnim i genetskim naslednicima Slobodana Miloševića. K chemu, zavapila je udovica na privremenom neradu u Moskvi, sva naša tečevina je u Srbiji. Uvredio nas je Haški tribunal, koji je pre dvanaest godina ukazao gostoprimstvo telesno zdravom čoveku, a vraća nam bolesnika koji, pak, veli da se neće baviti svojim lečenjem, nego dolazi da se sveti. Uvredio nas je skladatelj Josipović koji je ujedno i predsednik susedne Hrvatske. Ivo nam je pretužan što Šešelj nije osuđen. Pa, bio je vojvoda slavnome sudu na raspolaganju dvanaest godinica, Srbija ga za razliku od većine haških mušterija nije krila niti se on sam krio. Drugo, imao bi pretužni Ive za čim da žali u vlastitoj prćiji, baš zato što je etnički tak krasno i temeljno očišćena. Uvredio nas je, gle, gradonačelnik Soluna, grada o čijem pristanišču pevamo u „Kreće se lađa francuska“. Srbi su naša braća, izjavio je pravilno mer, ali je dometnuo da su im i Albanci braća. Da li je mislio na sve Helene ili samo na žitelje Soluna, svejedno, iz njegovog bratoljubivog pokliča ne proizilazi da smo i mi i Albanci braća, dapače, mi smo Grcima braća po muškoj liniji, a Albanci po ženskoj.
Najviše nas je za srce ujeo, dabome, albanski premijer koji reče da bi napredak u, kak se veli, regionu bio brži kad bi Srbija priznala realnost, tj. da je Kosovo nezavisno. Kako ne razume da je nama Srbima stvarnost nešto nižerazredno, nama je istina dosadna i nepotrebna, Kosovo je i pre otcepljenja bilo otcepljeno od logike i smešteno u nebeske sfere gde rasudna moć nema šta da traži, to je područje čistog ushićenja proisteklog iz vere pravoslavne. Ne bio ja taj prevodilac koji je reči Ramine morao da prevede na jezik naših otaca. Naš premijer koji se busa kako nikome neće dopustiti da nas vređa u Beogradu (ta ima toliko drugih gradova), sasekao je gosta onim svojim utišanim golosom od kojeg se svakome zlonamerniku ledi krv u žilama: „Kosovo je Srbija… Srbija, Srbija, tvoji kapci su teški, tebi se spava i osećaš blagu vrtoglavicu zbog svetogrđa koji si počinio…“ Ljudi iz protokola donesoše naš Ustav koji se, gle, sam otvori na stranici gde je Sv. Preambula rođena u desnoj hemisferi Koštunicinog (u daljem tekstu: Brain) jedinstvenog uma. Zašto albanskom premijeru nismo uručili plaketu, Preambulu u zlatotisku, izatkanu fontom Miroslav, da gost shvati s kim ima posla!
Unapred smišljena uvreda najteže je pala našim milim tabloidima koji su otkrili da je Rami bilo malo što nas na našem vekovnom ognjištu izaziva, nego je kod svoga šustera poručio cipele sa predebelim đonovima ne bi li ispao viši nego što jeste, ali Sigurimi nije imao tačne podatke o Vučiću, pa ni ova ortopedska intervenca nije pomogla da Albanac bude viši od Srbina!

Premijer Vučić radio je u tuđoj časovnoj zoni prekovremeno, po nekim izvorima sa ruskim predsednikom razgovarao je u Moskvi deset sati, po nekima i više, a divanilo se najvećma o našem dugu braći za bratski gas. Držim da je visina duga u bratskoj srazmeri sa dužinom razgovora i tek sad razumem gospodina Putina koji se našoj velelepnoj vojnoj paradi držao rezervisano i takoreći ugriumo – kao i svaki poverilac zanimao se na šta dužnik troši pare. Ja vam dajem gas, vi ne plaćate, ili ne plaćate na vreme, a ovamo se razbacujete i razmećete, čak ste me pozvali da to svojim očima gledam! Naša vlastela zaista nema srca da nam kaže koliko je koštao veličanstveni vojni defile.
Ratni vojni invalidi prepoznali su ratničku prirodu ministra Vulina koji je u crnoj uniformi uterivao strah u kosti i Šiptarima na zavisnom Kosovu i predstavnicima međunarodnih snaga (crk. dabogd.), pa su mu poklonili zlatnu sablju. Šteta što priznanje nije primio pre parade, pa da se pojavi sa zlatnom sabljom o levičarskom pasu ili da zvecka njome zloslutno na svečanoj večeri dok Rama baje o nezavisnom Kosovu.
Na redu je rubrika „Kako živi prva porodica“. Sinak Radomire dobio je na upravljanje varoš kragujevačku, tako da otac stoluje u Beogradu, kao pravni naslednik Karađorđevića, a mali se uči zanatu tamo gde je bio presto Obrenovića. Prva dama je prvu damu žalne Makedonije odvela u naš donedavno žalni Narodni muzej, a jedna kustosica je poverila novinarima da prvoj dami nije prvi put da dođe na neku izložbu: ako i živimo u apsolutizmu barem znamo da je prosvećen.
I dok zlonamernici blebeću o cenzuri, novinari izveštavaju o najfinijim detaljima vezanim za hapšenja gospodina Kosmajca: patrola ga je zatekla u gaćama kako bistri lektiru o Šariću, doklen mu je na srebrnom pladnju nedojedena pljeskavica koja košta sto pedeset dinara: milijunaš je dakle i škrtac. Znamo njegov književni ukus i njegovu navadu da se po rođenoj kući šećka u donjem rublju, nije znači dosegao nivo mafijaša koji i kad je negližiran, kao svoj na svome, ima skupocen kućni mantil! Za Kosmajca ne važi prezumpcija nevinosti, davno pre no što će Kosmajac biti uhapšen i zamoljen da obuče makar donji deo trenerke kako više ne bi sablažnjavao pripadnike interventne brigade i novinare, premijer je sudu otkrio ko je i šta je Kosmajac. To nije pritisak na sud, to je besplatno mišljenje odlikaša, najboljeg studenta Pravnog fakulteta u Beogradu.
Na redu je rubrika „Gde su, šta rade?“ Boris Tadić je najzad pronašao prikladno ime za svoju strančicu, a glasine da je oko njega tek nekolicina izgubljenih duša veličanstveno su razvejane tako što je SDS dobio šest potpredsednika i Glavni odbor. Inače, ovih dana je Srbija uknjižila stotu političku stranku, što je stavlja u red najnaprednijih zemalja u dosad poznatom delu kosmosa.

Da. Bolesni zamysel i bolesna praksa da se poznatim ličnostima daju nacionalne i specijalne penzije dostiže svoj umobolni vrhunac: naci i specijalne penzije neće biti smanjivane! Viša bića koja smo lakomisleno uzdigli na izborima ugađaju još višim bićima, akademicima, olimpijcima, estradnim zvezdama, ali i prišipetljama nižeg ranga, tako što im daju doživotne penzije, i sada tu bolesnu i protivustavnu izuzetnost hoće da ovekoveče, uz nos svima čije će platice i penzijičice biti srezane!
A imali su krasnu priliku da kažu: „Mili, premili, cenjeni i precenjeni velikani nauke, sporta, umetnosti, umešnosti! Sa dikom smo vam dali specijalne penzije za vaše neiskusurive zasluge, želeli smo da nad našom ipak amaterskom vladavinom, ta tek smo priučeni za ovaj posao, lebdi stalno vaš neusporedivi duh, oslobođen trivijalnih briga za svakodnevicu, ali sad vam moramo tu doista zasluženu i prezasluženu apanažu ukinuti i moramo vas prepustiti samofinansiranju, dok se i nama i vama premila Srbija ne oporavi. Srdačno, vaš AlEksandar“. Ali, ne. Izuzetnici biće još izuzetiji nego ranije.
Univerza „Union“, na kojoj je doktorirao predsednik novobeogradske opštine gospodin Šapić, raspisala je audiciju za komisiju koja bi se stručno i nepristrasno pozabavila  kakvoćom disertacije gospodina predsednika Opštine, ali se niko živi mesecima na konkurs ne javlja. Nema druge nego da sam osumnjičeni naučni radnik angažuje veštake, ali da u našoj bolesno podozrivoj sredini ne bi i to bilo izručeno sumnji, predlažem da eskpertizu obave trojica notara koji bi bili izvučeni žrebom.
*Tekst preuzet sa portala istinomer.rs

Wednesday, November 19, 2014

Snijezna oluja u Buffalu (SAD)

Samo stotinjak kilometara juzno od Toronta je americka drzava New York u kojoj je i grad Buffalo. Samo stotinjak kilometara i jezero Ontario koje dijele ova dva grada. I bas to jezero vrlo cesto utice da vrijeme u Buffalu i Torontu, i pored blizine,  bude potpuno razlicito. Ovih dana je Buffalo zameteno snijegom koji se ne pamti. Cetiri osobe su izgubile zivot iskopavajuci se iz 1.5 do 2 metra visokog snijega. Proglaseno je vanredno stanje i vojska je pozvana u pomoc. Mnogi su na putu zarobljeni u svojim autima ili autobusima i cekaju pomoc. Uz pomoc mobilnih telefona komuniciraju, salju slike ili se cak javljaju na TV iz zatrpanih autobusa.
A kod nas u Torontu, samo stotinjak kilometara sjeverno, ulice ciste. 
Nema snijega. Ocekuje se danas oko 2-3 cm.  
Cudna je priroda!







Tuesday, November 18, 2014

SLOVENAČKI GLUMAC RADKO POLIČ:


Ja sam Jugosloven, makar me i vređali zbog toga, kaže slovenački glumac Radko Polič.
- Nisam pristao da menjam zastave kao prljave gaće - govorio je moj prijatelj, reditelj Živojin Pavlović. Tu njegovu misao nisam izdao i uvek ću govoriti da sam Jugosloven - kaže za “Blic nedelje” glumac Radko Polič.
Jedan je od onih koji se sa setom sećaju života u zajedničkoj državi.
- Šljam sastavljen od ratnih profitera, kvazinacionalista i politikanata nedoraslih istorijskim okolnostima razorio je moju domovinu Jugoslaviju. Pošteni i plemeniti ljudi nisu uspeli da se odupru histeriji u kojoj je bilo sasvim prihvatljivo da se koljemo sa komšijama samo zato što se drugačije krste ili nose drugačiju kapu. Pristajanje na takvo zlo već dve decenije plaćamo preživljavanjem u tajkunskim feudima. Mali broj secikesa i prevaranata se valja u parama, političari pokušavaju da im ponekad prave društvo, a narod im više ne treba - kaže Polič.

Monday, November 17, 2014

Istaknute istorijske ličnosti Banjaluke (XXXI): Antonije - Anto Ćosić


Antonije - Anto Ćosić, istaknuti banjalučki pjesnik i profesor, u plodnom stvaralaštvu iza sebe je ostavio brojna djela kako za djecu tako i za odrasle.
Rođen je 21. avgusta 1928. u Banjaluci, gdje je završio osnovu školu i gimnaziju, a studirao je na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje je magistrirao i doktorirao 1988. godine. U višedecenijskom radu pisao je književnu, pozorišnu i filmsku kritiku, te mnoga djela prevodio s italijanskog jezika.
Radio je kao profesor najprije u banjalučkoj Gimnaziji, a nakon toga je bio dugogodišnji profesor književnosti u Medicinskoj školi.
Pisao je pjesme: lirske, dječje, šaljive, epigrame; pripovijetke, komedije, eseje, reportaže, humoreske, aforizme.
U pjesmama je znao biti samoironičan, ali i ironičan, sarkastičan, osjećajan i tužan. Među njegovim poznatim djelima su: "Lirski mozaik", "Šumski razbojnik", "Nečujne oluje", "Ljubav, auto i meko srce", "Brak nije isključen", "Vrtić ljubavi", "Mjesečar", "Crveni kaputić", "Kraja nema", "Putovanja Ale Kirije".
Posthumno mu je objavljena i knjiga "Vrijeme mraka", a u izdanju Udruženja "Danica" izašla je zbirka pjesama "Pjesme".
Učio druge i on od njih
Ćosić je podjednako dobro pisao i za djecu i za odrasle, a pjesma po kojoj će ga većina školaraca pamtiti je pjesma o koki Šarki, od koje traže da svakog dana snese po jedno jaje.
Oni koji su ga poznavali tvrde da je uvijek znao oraspoložiti druge te je nastojao da ih nauči nečem novom, ističući pritom da i on uči od njih.
Za sebe je znao reći: "Ja sam jedini doktor znanosti u Banjaluci, koji predaje u srednjoj školi, a ne na fakultetu."
Jovan - Joco Bojović, pisac, kazao nam je da se s profesorom Antom Ćosićem družio više od 30 godina, iako ističe da nikada nisu utvrdili kada i gdje su se tačno upoznali, ali davne 1970. godine već su bili dugogodišnji prijatelji.
"Anto je bio istinski vjernik i prosvijetljen čovjek. U privatnom životu bio je ozbiljan, pouzdan i odgovoran čovjek, koji nije optrećivao druge svojim problemima. Pomagao je ljudima bez obzira na vjersku i nacionalnu pripadnost. Naglasio bih Antin predan pedagoško-vaspitni rad te njegovo radovanje kada bi neki od učenika iskočio iz prosječnosti", napisao je Bojović u svojoj knjizi "Dvoboj nad rijekom".
Oštroumni intelektualac
Prijatelji kažu da je Ćosić bio veoma privržen majci i porodici, a pamte ga po izuzetnom gostoprimstvu u njegovom domu.
"Priznajem da sam u dugogodišnjem druženju s Ćosićem od te njegove intelektualnosti i erudicije, oštroumnosti te životne mudrosti i pronicljivosti, bistrine, marljivosti i upornosti i ljepote duha podosta baštinio za sebe. Pitam se, šta bi sve iznjedrio doktor Anto Ćosić na stvaralačkom planu da je živio u nekim normalnim tokovima života", istakao je Bojović.
Ćosić je umro u Okučanima 1. juna 1998. godine.
Nebo
Pogledaj nebo - azurnu bajku,
Akvarij bijelih riba.
Zagnjuri oči u plavu vodu
Kad ribe daleko odu.
Iznad visokih šuma prošetaj
Po rubu crvenog neba.
Neka se oči začude.
A onda izbriši slike
I siđi među ljude.
(Anto Ćosić)


(Ljiljana Radić, Saša Mikić, Nezavisne novine)


Saturday, November 15, 2014

Harper - Putin

Neki od ranijih rukovanja

Predsjednik vlade (PM) Kanade Stephen Harper konacno je vijest dana u Kanadi. Sve radio i TV stanice bruje o njegovom susretu sa Putinom na G20, godisnjem ekonomskom sastanku dvadeset najrazvijenijih zemalja svijeta u Australiji.
Ponavljaju tako po cijeli dan da  je Harper na Putinovu ispruzenu ruku iuzvratio ali da je vrijeme rukovanja rekao: " Rukovacu se s tobom, ali cu ti reci samo jednu stvar a to je da izidjete iz Ukrajine!"
Kanadjani u ekstazi zbog odlucnosti i hrabrasti svoga vodje! Ili to bar tako izgleda jer se vijest ponavlja sve do se ne nauci napamet.

Ne volim ja tog Putina, ali da sam bio na njegovom mjestu odgovorio bih diplomatski:" I ja cu tebi reci samo jednu stvar a to je da sto prije izidjes iz Obaminog pakasu!"
Naravno, posto je Putin, fin, pristojan, miroljubiv i umiljat covjek, zbog cega ga cijeli svijet i voli, on  je samo hladno odgovorio da je izlazak iz Ukrajine nemoguc jer oni i nisu tamo.
Baloni na sve strane!
Obozavam politicare!


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...