Wednesday, August 27, 2014

Čedomir Petrović: Priznavanje Kosova


Da li je Srbija u situaciji da odugovlači, mrcvari i još opasnije, ugrožava svoj ionako krhki položaj u odnosu na Evropsku uniju? Da prizna nezavisnost nečega što već duže vremena ne poseduje? Nešto što joj je pripadalo, ali što je u jednom dugom vremenskom periodu, takoreći odmah posle balkanskih ratova, lagano i sigurno gubila, sprovodeći svoj lokalni aparthejd nad nedužnim albanskim življem na Kosovu i Metohiji, a kasnije i velike i teške zločine. Istine radi, zločini su činjeni i od strane Albanaca nad Srbima.  
Sve diplomatije i politike sveta su velike kurve. I mi pripadamo tome samo što pokušavamo da budemo nezavisni i uvek najebemo. Potreban nam je makro. Neko ko će nas eksploatisati, ali i davati nam. Neko ko će nas čuvati i štititi. Podvoditi nas bogatim i sigurnim. Braniti od divljih. Izabrali smo Evropsku uniju za našeg makroa. Ako izaberemo nekog drugog, samo će nas jebati a ništa nam neće dati. Naša politika i diplomatija postaće vremenom cenjena kurva, oprostiće nam delove naše prljave prošlosti i ući ćemo u visoko društvo najelitnijih kurvi. Tako je bilo sa svim zemljama. Sve najjače zemlje Evropske unije danas, bile su nekada zemlje kolonizatori, inkvizitori, sprovodile aparthejd, fašizam, holokaust, genocid, pa su postale cenjene i sve im je oprošteno.
Ne dovodimo se u situaciju da EU prekine svaki kontakt sa nama. Mi smo tražili da nas prime. Nisu nas oni zvali. Oni su nama potrebni kao hleb. Mi njima ne. Oni sa SAD drmaju celim svetom. Prodrmali su i drmaju još uvek nekada moćnu, danas mnogo slabiju Rusiju. Šta će tek sa nama biti? 
Vlada Srbije da prizna nezavisnost i samostalnost Kosova. Njen pun teritorijalni integritet i suverenitet,
Ne protiviti se “dobijanju stolice” Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Uspostaviti diplomatske odnose i razmenjati ambasadore sa Kosovom.


Uvesti sankcije Rusiji.
Zabraniti ulazak u Srbiju osobama koje je EU stavio na spisak nepoželjnih.
Pomoći da na izborima koji slede u Republici Srpskoj dođe na vlast neko normalan i odgovoran, ko će shvatiti neminovnost suživota sa svojim komšijama.
Intenzivirati kontakte i uspostavljanje najboljih mogućih odnosa sa zemljama u okruženju.
Kristalno jasno prihvatiti u celini spoljnu politiku EU kao svoju.
Kažu, ne može, mora da se menja Ustav. Menjajte Ustav ako ne valja, a mnogo ne valja, ako nas dovodi u situaciju da ozbiljno ugrožava opstanak nacije. I oni plaćenici na Žabljaku su ga skarabudžili za četiri dana. 
Stalno brojimo i prebrojavamo ko je od država priznao Kosovo, a ko ne. Tu se vidi ko su naši prijatelji, a ko ne. Neopisiva glupost. Tu se vidi ko je pragmatičan, pametan i ko brani interese svog naroda i svoje zemlje, a ko ima sličan problem u svom dvorištu i plaši se da i njemu mečka jednog dana ne zaigra ispred vrata.
Da smo imali hrabrosti i mudrosti, pa da smo mi prvi priznali Kosovo i odradili sve ono što EU traži od nas, danas bi već mesecima ako ne i godinama daleko odmakli u prilagođavanju poglavljima koja moramo usvojiti takva kakva su. Nema ni govora da mi možemo tu nešto zanovetati, predlagati ili menjati. Mi smo đak. Učiteljica stoji nad nama i kaže -  Otvorite vaše sveske, zašiljite olovke i pišite čitko i jasno. Danas ćemo imati diktat… Obavezujem se da ću …
Halejeva kometa pojavi se na nebu svakih 76. godina. Retki srećnici mogu da je ugledaju dva puta u životu. Ako propustimo ovakvu priliku ulaska u Evropsku uniju koju sada imamo, iduću će doživeti tek neke sledeće generacije. Ukoliko dožive.

(e-Novine)

Tuesday, August 26, 2014

Mario M.: POBJEDA, SKENDERIJA I BOŠA


Iz godine u godinu košarka doživljava velike promjene. Mijenjaju se pravila da bi igra bila brža i atraktivnija. Uslovi za trening i igru su neuporedivo bolji i normalno da se sada oko košarke vrti sve više para. Pomisliš da nešto znaš od ranije, ko je bolji recimo, ali ipak ništa ne znaš jer košarka je postao sport koji se igra u svim krajevima svijeta. Prisjećam se, a bilo je to poodavo, predavanja elokventnog Ranka Žeravice u prepunoj Vijećnici Doma kulture. Bilo je to nakon velikog uspjeha 'naših' u Meksiku pa je logično i najviše riječi bilo o njemu, ali je tada 'naš' trener rekao i da će o rezultatima utakmica u budućnosti odlučivati baš svaki detalj, čak, recimo, može biti presudno i 'podbacivanje' na startu. Toga sam se sjetio na početku utakmice, odigrane 24.8.2014. u Skenderiji, kada je Kikanović pomalo nespretno došao do prve lopte... Da, BiH je na kraju izašla kao pobjednik u revanšu protiv Velike Britanije (74:68, +3, +1, -2, +4), ali ne zbog tog 'podbacivanja', nego zbog borbenosti, požrtvovanja i veće želje za pobjedom svakog pojedinca. Utakmica je bila, što se kaže, tvrda, a protivnik žilaviji nego u Londonu, igrao je relaksirano, kao na treningu, i kažnjavao svaku pogrešku naših. (Veliko)Britance su tokom cijele utakmice išle 'trice' (baš kao što nisu našeg prvog košgetera Teletovića).
Vidljivo, dosta se radilo na taktici, igru 'čovjeka' mijenjale su 'zone' i individualne akcije sa promjenjivim uspjesima. Uočljivo je da je ekipa na početku stvaranja, da taktičke zamisli trenera igrači još nisu preuzeli, da im treba još utakmica, još iskustva. Ali bez obzira na rezultat preostale utakmice u Rejkjaviku, BiH se ovom pobjedom već plasirala na EuroBasket2015.
Meni kao posmatraču i navijaču vrlo su interesantni savjeti koje trener daje za vrijeme tajmauta, kada na onom tabletu iscrtava igračima pravce kretanja, smjerove utrčavanja i dodavanja lopte. Ustvari, interesantni su mi oni crteži često i sa višebojnim flomasterima koji  komuniciraju ali i ostavljaju trag uzbuđenja, trag karaktera autora. Volio bih imati jedan takav u kome su one strelice povučene sa žarom i energijom jednog Boše. Inače Boško Tanjević je sjedio u publici i skrivenih emocija posmatrao meč.

(mm)

Monday, August 25, 2014

Vladimir Gligorov



Iz knjige Zašto se zemlje raspadaju

Slučaj Jugoslavija

Suštinsku odliku balkanizacije verovatno predstavljaju osporavani
identiteti. Svakom ko je proučavao Balkan jasno je da na tom području
nisu osporavane samo teritorije, već su osporavani, što je mnogo
važnije, i identiteti većine stanovnika koji žive tamo (pojedinaca
i naroda). Pojedinac je, da bi preživeo, veoma često morao da se
krije iza lažnog identiteta, potpuno zaboravivši svoj prvobitni,
što je dovodilo do neprekidnog rađanja novih mitova o stvarnim
identitetima naroda i država. U stvari, celokupni problem izražavanja
pojedinačnog identiteta presudan je za Balkan na isti način na koji je
presudan u političkoj filozofiji uopšte.

********************


Na Balkanu većina ljudi govori istim jezikom.39 Ali to doprinosi manjem,
a ne većem razumevanju. Naravno da nije neophodno da onaj ko
govori engleski bude Englez, niti je neophodno da Amerikanci
govore američkim jezikom da bi bili Amerikanci. Međutim, na
Balkanu se nacionalni identiteti obično identifikuju sa jezikom, čak
i kada lingvističke razlike zapravo ne postoje. I zato Hrvati moraju
da imaju svoj hrvatski jezik, na isti način na koji Srbi moraju imati
srpski.40 Ovo zbunjuje i više nego što bi trebalo, jer na Balkanu zaista
postoje nacionalnosti koje su prvenstveno određene svojim jezikom
(Slovenci, na primer).
(U jednom momentu je bilo pokušaja da se stvori bosanski jezik, što je posebno
interesantno, jer se ne bi radilo o nacionalnom, već o regionalnom jeziku.)
********************
U Jugoslaviji postoji sukob istorije i politike, jer su istorijski ciljevi većine jugoslovenskih naroda prilično različiti.
Političko stvaranje Jugoslavije većini Srba je izgledalo kao političko rešenje njihovih
istorijskih problema; Hrvatima i Slovencima je to bilo istorijsko rešenje njihovih
političkih problema. Svi su želeli da reše svoja nacionalna pitanja i to rešenje je nađeno
u stvaranju ili ponovnom uspostavljanju nacionalne (etničke) države.
*****************
Postoje zemlje koje su iznutra prilično nestabilne, ali im nikada
ne preti raspad. Veći deo vremena, Jugoslavija nije bila iznutra
nestabilna (bar u poređenju sa onim što se pod političkom stabilnošću
podrazumevalo u nizu evropskih država), ali ravnoteža koju je
uživala je bila nesigurna, jer je bila potkopavana mnogostrukim
fundamentalnim sporenjima o osećanju i stepenu (etničke) pravde
koju obezbeđuju institucije države. Način na koji su ova sporenja
obuzdavana i kako je njima manipulisano predstavlja okosnicu
jugoslovenske političke istorije; izbijanje i pogoršavanje tih sukoba
dovelo je do moralno užasavajućeg kraja te istorije, ali utoliko pre je
važno da razumemo taj proces.

**********
U stvari, u slučaju Bosne, kao i u slučaju Hrvatske, u sporu onih koji su
zagovarali majorizaciju i onih koji su bili za konsenzus, bilo je nečeg
ironičnog. U slučaju Hrvata i Muslimana, oni koji su se zalagali za
konsenzus u Jugoslaviji bili su za majorizaciju u Bosni i Hercegovini
(i Hrvatskoj), dok su se Srbi zalagali za konsenzus u odlučivanju u
Bosni i Hercegovini (i Hrvatskoj), mada su ga odbacivali u samoj
Jugoslaviji (isto tako, Hrvati su branili ideju konsenzusa za Albance
u Srbiji, ali ne i za Srbe u Hrvatskoj, dok su Srbi tražili konsenzus u
Hrvatskoj, ali odbijali da takva prava daju Albancima u Srbiji).
**********
Prvi koji su istakli svoje interese bili su Albanci; sledili su
ih Srbi. Zatim su došli Slovenci. Njihov slučaj je strateški zanimljiv.
Ponekad se dokazuje da je Jugoslavija mogla da preživi otcepljenje
Slovenije i Makedonije, ali ne i Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Politički
je to više nego pogrešno. Sledeći nekakvu sličnu ideju o posebnom
položaju Slovenije u Jugoslaviji, slovenački komunistički političari su
se zalagali za nešto što su nazivali asimetričnom federacijom. To znači
da bi ono što se događa u Jugoslaviji bivalo primenjivano na Sloveniju
samo uz njen pristanak. Ovo je bio skoro politički neodgovoran stav
uzimajući u obzir važnost etničke pravde za jugoslovensku politiku.
Pored toga, ako bi se Slovenija povukla, ravnoteža moći u ostatku
Jugoslavije bi se dramatično poremetila u korist Srbije. Ovaj slučaj
ilustruje karakter jugoslovenske političke ravnoteže. Svi su morali da
ostanu u Jugoslaviji (uključujući i Albance) da se cela građevina ne
bi srušila. Jednom kada su Slovenci odlučili da napuste Jugoslaviju,
država je bila osuđena na propast.

*******

Saturday, August 23, 2014

Lijevo - desno

Putin - lijevo. Lič
Putin - desno. Ne lič
 Putin - opet desno. Isti , jednojajcani
Putin - desno, u klincu. Pazi na jezik!
Putin - jos desnije. Na partijskom kongresu

Friday, August 22, 2014

Nevrijeme u nasem gradu

Citam vijest o nevremenu u Banjaluci:


"Usljed nevremena srušeno je pet stabala u ulicama Branka Perduva, Kojića put, Ilije Garašanina, Vojvode Prijezde i Vasilija Ostroškog, koja su uklonili vatrogasci, rečeno je Srni u Gradskoj upravi Banjaluka."


Gdje li su te ulice? Ni jedne se ne sjecam.  Jesam li ja zaboravio ili su ovo sve novi nazivi?
Dobro je, ne treba biti sitnicav. Jos uvijek nema Karadziceve ulice ili blaze varijante Dodikove ulice!?
Fali i Putinova ulica. Mislim da sam cuo da negdje vec ima Drazina ulica, ali nisam siguran da je u Banjaluci...
Koji li su umovi izmisljali nazive? Cuo sam da je i moja razrednica iz Ginazije Kantarka bila medju njima.
Cuo sam, mozda i nije tacno. Ustvari, nadam se da nije...

Mozda je i naziv grada trebalo promijeniti, pa kad grad vec ima Srpske toplice, zasto se i sam ne bi zvao Srbigrad ( Srbobran ne moze, jer vec ima u Vojvodini, pokrajini Srbije - drzave) , Srpski Pariz ili jos bolje Srpska Moskva. Ovo zadnje mi se svidja, ili jos bolje Srpsko Podmoskovlje! Ne, ne nije dobro> Ne mozemo mi biti "Pod", pa makar i Moskve. Srpsko Nadmoskovlje bi mozda moglo proci...
Vi koji zivite u tom gradu odvratnog naziva Banja Luka vjerovatno sve ovo mnogo bolje znate od mene i vjerujem da vam se vecini  stomak okrece od ove teme. Ili ste vec navikli. Od okretanja stomaka covjek samo cir moze zaraditi. Od navikavanja na ono sto te okruzuje u najgorem, ekstremnom slucaju moze se samo biljka postati, a to ipak ne boli. Najgore bi bilo reci svoje misljenje javno, reci zasto se stomak okrece. Jer od toga tek moze zaboljeti, ne samo stomak... Demokratija je to, brate rodjeni.

Thursday, August 21, 2014

Imela operisan!

Moj drug Imela, covjek poznat po tome da se ne da nasekirat', naravno samo ako je piva u blizni,  zali mi se vec duze da ga .ebe cir na ledjima. Savjetujem ga prijateljski da ide doktoru, jer ni cirevi nisu sto su nekad bili. A ni nisu svi isti. Mogu se na zlo odmetnuti. A tada - nije dobro.
"U ponedjeljak cu" obecava on svake nedjelje.
I odjednom cujem, Imela na hirurgiji, operisali mu dva cira.
Lezi - ne ustaje.
Mislim, nije dobro.
Ko ce lezati toliko dana na hirugiji, zbog dva cira na ledjima, i to bez pive?!
Kako li je lezati potrbuske, jer cirevi su na ledjima? mislim se i zamisljam ga.

Zoran Todorinovic, poznat kao Koka(rda) u posjeti Imeli

I evo ga, slika pokazuje, Imela stvarno lezi ali ne potrbuske i bez pive.
Zovem ga jutros, kazem: "Jesam li ti rekao da ides doktoru da ti skine taj cir. Kako si!!?", skoro galamim.
"Rasporise me dobro po trbuhu."
"Otkud po trbuhu? Otkad se cir na ledjima skida kroz trbuh?" cudim se i pomisljam da i to nije neka Skrbiceva zdravstvena novotarija.
"Nije cir na ledjima, vec mi pukao cir na dvanaestercu!"
"A sta je sa onim na ledjima, koji me brinuo?"
"Nista, susi se!"
Meni laknulo. Da je lezao u bolnici zbog onog na ledjima, zabrinuo bih se da se nesto na zlo okrenulo.
Ovako, cir na dvanaestercu nikog nije odnio na ahiret, pa nece ni mog druga Imelu.
Samo da on malo prizdravi i docepa se mrzlog Nektara! Pa tek cigare! Morace nadoknaditi izgubljeno!
Uskoro ce on ponovo reklamirati Nektar kao na ovoj slici na radnom zadatku u stanu u Boriku.


Wednesday, August 20, 2014

Mario M.: PUBLIKA I POBJEDA



Uloga domaćeg terena je često presudna prednost u sportskim nadmetanjima. Ponekad publika može  izvršiti i negativan pritisak na svoje ljubimce kao što je to bilo u Tuzli na košarkaškom meču BiH sa Islandom (17. VIII 2014.). Tako je bilo u drugom i četvrtom dijelu utakmice kada je domaća ekipa imala značajnu prednost, a sa tribina prepune dvorane Mejdan se orilo: ''Hoćemo pobjedu!'' Ti povici bi povukli 'petorku' da igra mimo dogovora, skraćivali bi napade, ispucavali se i olako gubili lopte. U nervozi ruke 'odrvene' naročito kada je protivnik 'na papiru' slabiji, a pritom svoju igru disciplinirano odrađuje. Tada je coach Duško Ivanović prisiljen da u igru uvede našeg džokera, tj. Mirzu Teletovića, igrača koji je, kada se sve zbroji, pretegnuo da BiH na kraju pobijedi sa 10 koševa razlike (+12, -5, +16, -13).
Tako je reprezentacija BiH došla do druge pobjede u kvalifikacijama za EuroBasket2015. A iz jasnih razloga, bez obzira na uspjeh, nije se skandiralo: Mirza, Mirza...

Postoji mišljenje da je BiH najbolja u grupi 'A' te ako i pored svih teškoća ne može da nadigra ekipe iz 'druge evropske lige' (Veliku Britaniju i Island), onda ne treba ni žaliti za završnicom Prvenstva. Bosni i Hercegovini zaista treba pobjeda, osjetilo se to u atmosferi među gledaocima prepunog Mejdana...  Ta žudnja za pobjedom, bar pobjedom u sportu, osjeti se na svakom koraku u BiH. Ali, čini mi se, ne da bi pobjedom BiH bila prva, nego da ne bude posljednja!

(mm)

Tuesday, August 19, 2014

Svetlana Cenić: RUANDA I BOSNA


Odomaćilo se ono “Ja sranja u Ruandi” kad god treba da se pokrije vlastita septička jama. Ne treba podsećati da je to jedna od najpoznatijih scena iz filma ‘Ničija zemlja’, ono kad bosanski vojnik u rovu čita novine nakon granatiranja. Nismo zadnjih decenija istrenirali borbu za vlastita prava i imanje stava, ali jesmo ispolirali sarkazam. Što jest’ jest’, bilo sranje, Haag upamtio i nas i njih zbog suđenja za ratne zločine: tri plemena, genocid i onda obnova. O ulozi međunarodne zajednice mogli bi naširoko, ali hajde sada, nije tema.
Gde je Ruanda, a gde smo mi? Prosečan godišnji rast u zadnjih deset godina tamo iznosi 8,2 posto, a danas je zabranjeno, na primer, isticanje etničke pripadnosti. Je li dobro ili nije, ali nakon milion pobijenih ljudi očito nije moglo drugačije. Nađoh podatak da je oko dva miliona ljudi procesuirano za ratne zločine i sudelovanje u genocidu, a danas memorijale najviše obilaze stranci, dok lokalnog stanovništva gotovo da nema.
Kažu da valja gledati napred, a verovatno i zato što je svaki stanovnik za sebe memorijal. Je li to deklarativno pomirenje i fasada da pokrije frustracije, mogli bismo unedogled i našlo bi se bar sto hiljada forum-stručnjaka u BiH da o tome raspravlja. No i dalje će za narod Ruande svi govoriti da je veseo i gostoljubiv, pa zvuči poznato, samo što se kod nas ne kažnjava govor mržnje i svako ima pravo da se razmeće otrovom iz vlastitih usta, a bude zaštićen kao mečka.
Eh, ali! Svake zadnje subote u mesecu od osam do jedanaest ujutro dešava se umuganda, što bi u prevodu bilo “doći (okupiti se) u zajedničkom cilju”. Stanovnici od 18 do 65 rade na obnovi zemlje na principu solidarnosti, pa i oni sa posebnim veštinama - sve besplatno. Mi bi rekli dobrovoljne radne akcije, no nije baš adekvatan izraz, jer danas oko 80 posto stanovništva Ruande uzima učešća, što znači samo nejaki i bolesni se ne odazivaju.
Doprinos umugande od 2007. do danas je više od 60 miliona dolara, ali nije sve ni u tome. Pomirenje i pripadnost zajednici nemaju cenu. Jer, ovaj tradicionalni običaj ponovo je vraćen u život 1998. godine, a ozakonjen novembra 2007. godine. Umuganda služi i kao neka vrsta foruma na kojem lideri na svim nivoima obaveštavaju građane o zbivanjima, a prilika je da se diskutuje o problemima zajednice i predlažu rešenja te se planiraju zadaci za narednu umugandu.
I nema izuzetaka. Pijuckam tako kafu/kavu/kahvu sa poznanicom i priča mi kako je prošlo leto bila u Ruandi u poseti sinu. Naravno, uspešan mlad čovek odavde, čije znanje su prepoznali drugi, pa ga poslali u Runadu na vrlo odgovornu dužnost. Ovde bi, po našem lokalnom običaju u narodu poznatom kao partobanda, bio prepoznat kao kadar kad mu se glava rasklima od odobravanja sve tapšući mudrostima velikog šefa sa parolom: “Nema karijere dok do šefove stražnjice ne probiješ barijere!”
Tako ćaskajući, kaže mi Brigita da je upoznala predsednika Ruande na vrlo neobičan način. Šetali su i ugledali čoveka presamićenog potpuno nad fontanom sa četkom i krpom u ruci. Ko će biti? Sam predsednik Ruande Paul Kagame! I onda dobri stari google, kad stvarno učestvuje na svakoj umugandi. (A podugo smo se čudili i skromnom predsedniku Urugvaja, zar ne?)
I nešto zamišljam umugandu kod nas, umesto naše tradicionalne umuljande. Pa, recimo, Komšić u Širokom Brijegu kopa kanal za navodnjavanje, Radmanović polira baklje sa Večne vatre u Sarajevu, a Izetbegović u Banjoj Luci sadi stabla kod Palate predsednika. Na sledećoj umugandi sva trojica presamićeni na opismenjavanju Roma i prebrojavanju Jevreja pod parolom “Sejdić i Finci zauvek”. Dodik utovara smeće kod džamije u Banjoj Luci, Nikšić u Maglaju presađuje paradajz, Cvijanovićka raznosi poštu u Tesliću (kad voli žena da trči!), Lagumdžija na Gorici zida kuće za Rome, Čović u istočnom delu Mostara malteriše fasade, a Bosić u Srebrenici radi sa ekipom na popravci puteva.
Vodeći sindikalisti zaduženi za rad u radničkim menzama, a ministri na smenu u javnim kuhinjama i gradskoj čistoći. S obzirom da su u Ruandi i inostrani pozvani da učestvuju, preslikano kod nas bilo bi da v.d. ambasadora Hill na Palama vrši krčenje terena, Sorensen u Stocu farba dva krova iste škole, Davidi udara linije po cesti prema Kosovu, Bocan Harčenko čisti šehidsko groblje u Travniku, njegov turski kolega srpsko u Bratuncu, dok bi naš veseli Inzko donosio vodu pregaocima. Neko kosi, a on, srce moje, vodu nosi.
Na kraju, zanimljiv podatak da kuću ne možeš uknjižiti ako nisi posadio, čini mi se, 12 biljaka. Prvo, kakvi smo, odmah bi metodom direktnog pogađanja bila izabrana kompanija ovlaštena za sve biljke. No bar bi razbili onu kompaktnu celinu mermera kod onih koji, pobegavši sa sela, zemlju ni u saksiji ne mogu da vide, pa se svete alejama i parkovima po gradu. Drugo, kako eliminisati posrednika i naterati stvarnog vlasnika da sadi i uknjiži? Jer, po imovinskim kartonima bi se reklo da je sve siromah do siromaha, pa ne znam čije su, onda, ove silne vile? Siromašni rođaci, kumovi i prijatelji se iznenada obogatili, pa im, tako skromnima, daju na korištenje?
E, eto projekat za narednu dekadu: kako umuljandu zameniti umugandom.
Svetlana Cenić

(‘Dani’)
Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...