***********************
Niko ne želi rat. Ali Severna Amerika, Evropska unija i Rusija neizbežno će ići ka njemu ako konačno ne zaustave strašnu spiralu pretnji i kontra-pretnji. Svi Evropljani, uključujući Ruse, nose zajedničku odgovornost za mir i bezbednost. Stranputice se mogu izbeći samo ako se ovaj cilj stalno ima pred očima.
Konflikt u Ukrajini pokazuje: težnja moći i dominaciji nije prevaziđena. Na kraju Hladnog rata, 1990, svi smo se nadali da jeste. Ali uspesi politike popuštanja odnosa i mirnih revolucija doneli su pospanost i neopreznost. Jednako, na Istoku i Zapadu. Kod Amerikanaca, Evropljana i Rusa izgubila se misao-vodilja da se rat mora trajno prognati iz njihovog odnosa. Drugačije se ne može objasniti širenje Zapada na Istok – preteće, iz ugla Rusije – niti Putinova aneksija Krima protivna međunarodnom pravu.
Nemačka ima posebnu ulogu u očuvanju mira u ovom trenutku velike opasnosti za kontinent. Podeljenost Evrope nikada ne bi ni bila prevaziđena bez spremnosti ljudi Rusije na pomirenje, dalekovidosti Mihaila Gorbačova, podrške naših zapadnih saveznika i mudrog postupanja tadašnje Savezne vlade. Omogućavanje nemačkog ujedinjenja je bio veliki i razumom vođen gest sila pobednica. Odluka istorijskih dimenzija. Nakon podele treba da nikne održivi evropski mirovni poredak, bezbednosni red od Vankuvera do Vladivostoka, kao što su svih 35 šefova država i vlada na Konferenciji o bezbednosti i saradnji u Evropi dogovorili u Helsinškoj povelji 1990. godine. Na temelju zajednički dogovorenih principa i prvih konkretnih mera trebalo je da se izgradi „zajednička evropska kuća", u kojoj bi sve države iskusile istu bezbednost. Taj cilj posleratne politike do danas nije sproveden. Ljudi u Evropi ponovo moraju da strahuju.
Mi, potpisnici, apelujemo na Saveznu vladu da bude dorasla svojoj odgovornosti za mir u Evropi. Potrebna nam je nova politika popuštanja za Evropu. Ona može funkcionisati samo na osnovima iste bezbednosti za sve, i sa jednakim, međusobno uvaženim partnerima. Nemačka vlada ne ide nekim posebnim putem ako u ovoj konfuznoj situaciji i dalje poziva na smirenost i dijalog sa Rusijom. Bezbednosne potrebe Rusa su jednako legitimne i izražene kao i one Nemaca, Poljaka, baltičkih naroda i Ukrajinaca.
Ne smemo da proterujemo Rusiju iz Evrope. To bi bilo neistorijski, nerazumno i opasno za mir. Od Bečkog kongresa 1814. Rusija pripada priznatim silama koje oblikuju Evropu. Svi koji su to pokušali da promene su krvavo propali – poslednja je bila megalomanska Hitlerova Nemačka, koja je 1941. ubilački krenula da potlači i Rusiju.
Apelujemo na poslanike nemačkog Bundestaga, kao na političare sa mandatom naroda, da budu dorasli ozbiljnosti situacije i da pažljivo bdiju nad obavezom Savezne vlade da očuva mir. Onaj ko samo stvara predstave o neprijateljima i barata jednostranim optužbama zapravo dodatno pooštrava napetosti u vremenu u kojem treba slati signale deeskalacije. Uključivanje, a ne isključivanje mora da bude vodilja nemačkih političara.
Apelujemo na medije da ispune svoju dužnost da izveštavaju bez predrasuda bolje nego što su to činili do sada. Autori uvodnika i komentara demonizuju čitave narode, bez odgovarajućeg vrednovanja njihove istorije. Svaki novinar, verziran u spoljnoj politici, razumeće strah Rusa od kada su članice NATO 2008. pozvale Gruziju i Ukrajinu da postanu članice Alijanse. Ne radi se o Putinu. Oni koji upravljaju državama dolaze i odlaze. Radi se o Evropi. Radi se o tome da se kod ljudi ponovo smanji strah od rata. Tome prilično može da doprinese odgovorno izveštavanje, bazirano na solidnom istraživanju.
Na Dan nemačkog ujedinjenja, 3. oktobra 1990, savezni predsednik Rihard fon Vajczeker je rekao: „Hladni rat je prevaziđen. Sloboda i demokratija će uskoro zavladati u svim državama. (…) Sada one mogu tako da umnože i institucionalno osiguraju svoje odnose, da iz toga nastane zajednički životni i mirovni poredak. Za narode Evrope time počinje temeljno novo poglavlje istorije. Njegov cilj je sveevropsko ujedinjenje. To je ogroman cilj. Možemo da ga dostignemo, ali možemo i da omanemo. Stojimo pred jasnim alternativama – da ujedinimo Evropu ili da opet, u kontinuitetu sa bolnim istorijskim primerima, padnemo u nacionalističke protivrečnosti."
Do konflikta u Ukrajini mislili smo da smo na pravom putu. Upozorenje Riharda fon Vajczekera je danas, četvrt veka kasnije, aktuelnije nego ikad.
Potpisnici:
Mario Adolf (glumac)
Robert Antreter (bivši poslanik Bundestaga)
Prof. dr Vilfrid Bergman (potpredsednik Alma Mater Europaea)
Luitpold princ Bavarske (Kraljevski holding i Lizenz KG)
Ahim fon Boris (režiser i scenarista)
Klaus Maria Brandauer (glumac, režiser)
Dr Ekhard Kordes (predsednik Istočnog odbora nemačka privrede)
Prof. dr Herta Dojbnler-Gmelin (bivša ministarka pravde)
Eberhard Dipgen (bivši gradonačelnik Berlina)
Dr Klaus fon Donanji (prvi gradonačelnik Slobodnog Grada Hamburga)
Aleksander van Dilmen (upravni odbor A-Company Filmed Entertainment AG)
Štefan Dir (glavni akcionar i predsednik upravnog odbora Ekosem-Agrar GmbH)
Dr Erhard Epler (bivši ministar za razvoj i saradnju)
Prof. dr dr Hajno Falke (prelat u penziji)
Prof. Hans-Joahim Fraj (predsednik upravnog odbora Semper Opernball iz Drezdena)
Otac Anselm Grin (sveštenik)
Sibile Haveman (Berlin)
Dr Roman Hercog (bivši savezni predsednik)
Kristof Hajn (pisac)
Dr dr h.c. Bukhard Hirš (bivši potpredsednik Bundestaga)
Folker Herner (direktor Akademije u penziji)
Jozef Jakobi (bio-farmer)
Dr Zigmund Jen (bivši kosmonaut)
Uli Jerges (novinar)
Prof. dr dr h.c. Margot Kesman (bivša predsednica Saveta Evangelističke crkve i sveštenica)
Dr Andrea fon Knop (Moskva)
Prof. dr Gabriele Krone-Šmalc (bivša dopisnica Nemačkog javnog servisa iz Moskve)
Fridrih Kipersbuš (novinar)
Vera Grofica fon Lendorf (umetnica)
Irina Libman (književnica)
Dr h.c. Lotar de Mezijer (bivši premijer)
Štefan Merki (intendant Teatra Bern)
Prof. dr Klaus Mangold (šef Mangold konsaltinga GmbH)
Rajnhard i Hela Mej (autori pesama)
Rut Miselvic (evangelistička sveštenica u Pankovu)
Klaus Prempers (novinar)
Prof. dr Konrad Rajzer (bivši generalni sekretar ekumenskog Svetskog saveta crkava)
Džim Rakete (fotograf)
Gerhard Rajn (novinar)
Mihael Reskau (bivši visoki službenik)
Ojgen Ruge (pisac)
Dr h.c Oto Šili (bivši ministar unutrašnjih poslova)
Dr h.c Fridrih Šorlemer (evangelistički teolog, borac za ljudska prava)
Georg Šram (kabaretista)
Gerhard Šreder (bivši savezni kancelar)
Filip fon Šultes (glumac)
Ingo Šulce (pisac)
Hana Šugula (glumica, pevačica)
Dr Diter Šperi (bivši ministar privrede)
Prof. dr Fulbert Stefenski (katolički teolog)
Dr Volf-D. Štelcner (vodeći akcionar u WDS-Institutu za analizu mbH)
Dr Manfred Štolpe (bivši premijer)
Dr Ernst-Jerg fon Študnic (bivši ambasador)
Prof. dr Valter Šticle (bivši državni sekretar za odbranu)
Prof. dr Kristijan R. Zuptut (bivši član upravnog odbora)
Prof. dr h.c. Horst Telčik (bivši savetnik za bezbednost i spoljnu politiku u Kancelarskom uredu)
Andres Fajel (režiser)
Dr Hans-Johen Fogel (bivši ministar pravde)
Dr Antje Folmer (bivša potpredsednica Bundestaga)
Berbel Vartenberg-Poter (bivša biskupkinja u Libeku)
Dr Ernst Ulrih fon Vajczeker (naučnik)
Vim Venders (režiser)
Hans-Ekart Vencel (autor pesama)
Gerhard Volf (pisac, izdavač)
Izvor:
Prevod apela na srpski jezik objavljen je na sajtu DW
No comments:
Post a Comment